Autor: 19:30 Destilati • 2 Komentara

Rum I Neispričane priče jednog od najomiljenijih pića

Šta je rum?

Naizgled jednostavno pitanje, ali ako hoćemo da budemo « tehnološki korektni » ,odgovor bi glasio ovako:

Rum je žestoko alkoholno piće, koje se pravi fermentacijom soka šećerne trske. Ili što je još češće slučaj, fermentacijom melase (viskozne crne tečnosti koja je nusproizvod proizvodnje šećera). 

Bilo kako bilo, sigurno je da je rum, jedno od nainteresantnijih i najstarijih alkoholnih pića. 

Proizvodi sa širom sveta, mada ga uglavnom najčešće srećemo u tropskim klimama. 

Praktično nema nekog pojma koga ne biste mogli povezati sa rumom. Od koktela i kolača, do robova i pirata, sigurno je da rum ima značajnu ulogu u životu svih nas. 

A na sve to, dolazi i još interesantnija istorija i put koji je rum prešao za sve ove vekove. 

E baš to je i moja današnja tema. 

Danas, zajedno razotkrivamo  tajne ruma, a početna tačka našeg malog putovanja je ni manje ni više nego Kristofer Kolumbo!

Otkriće Novog sveta i njegov značaj za rum

24. septembra 1493. godine, Kristofer Kolumbo se drugi put zaputio u Novi svet. Sa sobom je poneo i šećernu trsku koja najbolje uspeva u tropskim uslovima. Usidrio se u današnjoj Dominikanskoj Republici, koja je i dan danas jedan od najvećih proizvođača ruma. 

Snimak ostrva Bacardi iz vazduha (Dominikanska republika)
Ostrvo Bacardi (Dominikanska republika)

Šećerna trska imala je veliki ekonomski značaj za kolonijalne sile tog perioda. Naime, šećer se slao u Evropu i Novu Englesku, gde se potom prodavao. Od profita dobijenog prodajom šećera, kupovala se razna roba koja se u zapadnoj Africi menjala za robove. Oni su zatim slani na Karibe kako bi radili na plantažama šećerne trske. 

Neki istoričari tvrde da su upravo robovi koji su radili na platažama i rafinerijama šećera bili ti koji su prvo krenuli da proizvode rum. I to od melase koja se bacala kao neželjeni nusproizvod rafinisanja šećera.  

U ranom 17. veku, otvaraju se prve destilerije ruma i on ubrzo postaje jedno od najpopularnijih pića. Ne samo na Karibima, već i u Severnoj Americi. 

Prva destilerija u Severnoj Americi, otvorena je na Staten Ajlendu 1664. godine. 

Interesantno je to da je upravo rum bio omiljeno piće George Washington-a. Čak ni njegova inauguracija, nije mogla da prođe bez bureta ruma. 

Takođe, moglo bi se i reći da je rum i danas jedno od omiljenih pića u svetu lidera. U njegovoj proizvodnji učestvuju i svima dobro poznate kompanije.

Neke od njih su Bacardi, Captain Morgan i Havana Club.

Rum i pirati

Nakon otkrića Novog sveta, tadašnje evropske sile, shvatile su da se svet menja. Pre svega da je od enormne ekonomske i geopolitičke važnosti da zauzmu što više teritorija. Upravo radi korišćenja raznih resursa i sirovina koje je Novi svet mogao da ponudi.

Vođeni tim ciljem, često su angažovali pirate i civile, zvane korsari, koji su pod okriljem velikih sila pljačkali i gusarili suparničke kraljevine. Uglavnom po Karibima. 

Rum i pirati kao nerazdvojna kombinacija

Rum je bio najpristupačniji tada, stoga je svaki korsar dobijao dnevnu količinu ruma. Ovo piće imalo je i lekovita dejstva, pa su ga često mešali i sa limunovim sokom, u borbi protiv skorbuta, bolesti prouzrokovane nedostatkom vitamina C.  

Njegov značaj u ceremonijalne svrhe, održao se do danas. Tako neke mornarice, kao što je kanadska, daruju rum svojim mornarima.

Vrste ruma 

Svi znaju za beli i crni rum. Ali, znate li koja je razlika u proizvodnji ova dva ruma?

Jedina razlika u proizvodnji između ove dve vrste je ta da crni rum odležava u buretu od hrastovog drveta. Dok beli uglavnom leži u sudovima napravljenim od nerđajućeg čelika.

Shodno tehnologiji proizvodnje, beli rum se uglavnom koristi u koktelima, dok se crni obično pije čist. 

Takođe, važno je napomenuti da se burići prvobitno koriste u proizvodnji burbona, pa tek onda za rum. Osim toga, prema zakonu, bure napravljeno od belog hrasta sme samo jednom da se iskoristi za odležavanje burbona. Uprkos činjenici da njegov životni vek može da iznosi i do 60 godina.

Kad već govorimo o boji, važno je napomenuti da pojedini proizvođači filtriraju svoj rum kroz aktivni ugalj. Usled toga, on gubi svoju tamnu boju. Dok drugi stavljaju veštačke boje u jeftine rumove kako bi on dobio tamniju boju i izgledao luksuznije. Dakle, sama boja vrlo često ne može nam reći kakva je tačno bila proizvodnja ruma. Već moramo pozvati i druga čula u pomoć da bismo došli do konačnog zaključka. 

Najpoznatije kategorije ruma

Nekoliko je najznačajnih vrasta rumova koje često viđamo u kartama pića ili na policima prodavnica pića. Ako se pitate šta te oznake govore između redova,  evo i nekoliko korisnih informacija na tu temu:

  • Zlatni rum pretstavlja u stvari beli rum koji je proveo određeni period u buradima. 
  • Flavoured rumovi kao što im i samo ime kaže dobijaju se dodavanjem raznih aroma. One se dodaju nakon same destilacije i simuliraju ukuse raznih voća, uglavnom tropskih.
  • Premium rumovi su kategorija sama za sebe. Možemo ih porediti sa konjakom ili škotskim viskijem po kvalitetu i obraćanju pažnje na detalje tokom same proizvodnje.
  • Spiced rumovi, odnosno začinjeni rumovi, se prave tako što se uglavnom zlatnom rumu dodaju karamela i razni začini kao što su cimet, ruzmarin, biber, kardamon… Ova vrsta ruma često se koristi u raznim koktelima.

Rum & svet

S obzirom na to da rum nema strogo definisan način proizvodnje, rumove možemo i deliti po regijama gde su proizvedeni. 

Karipska ostrva, na kojima je engleski službeni jezik, kao što su Bahami, Trinidad i Tobago, Jamajka, Barbados i mnoga druga, poznata su po proizvodnji tamnijih rumova.

S druge strane, francuska govorna područja kao sto su Haiti, Martinik i Gvadelupa uglavnom proizvode rum od čistog soka šećerne trske. Shodno tome ti rumovi imaju poseban ukus i skuplji su od onih napravljenih od melase.

Regije koje su pripadale Španskoj kraljevini kao sto us Kuba, Dominikanska republika Puerto rico, Kolumbija i ostale, proizvode uglavnom añejo rumove. Oni su poznati po svom čistom i laganom ukusu.  

Proizvodnju ruma praktično možemo naći gde god ima šećerne trske. Upravo zato, neki od bitnijih proizvođača u Aziji su Indija i Filipini. A u Africi ga možemo naći u Liberiji i Južnoj Africi.

U Evropi, nešto slično rumu proizvode Češka i Slovačka, gde se od šećerne repe pravi piće zvano tuzemak.

Rum & kokteli

A kakva bi to bila priča o rumu, ako se ne bi pomenuli kokteli?

Rum je glavni sastojak u nekim od najpoznatijih koktela. Napominjem još jednom da je beli rum veoma važan sastojak u svetu miksologije. Pre svega zbog blagog ukusa i umerenog nivoa slasti koji savršeno prate krajnji cilj. 

A kad smo već kod koktela, evo nekoliko najpopularnijih i njihovih glavnih sastojaka.

Mojito (moj omiljeni )

  • Beli rum
  • Limeta
  • Sveža nana
  • Mineralna (gazirana) voda
  • Šećer

Cuba libre 

  • Rum
  • Limeta
  • Koka Kola

Daiquiri 

  • Rum
  • Sok od limete
  • Šećer

Mai thai 

  • Rum
  • Sok od limete
  • Orgeat sirup
  • Liker od pomorandže

Piña colada

  • Rum
  • Kokosov krem
  • Sok od ananasa

Priča bez kraja

I kako završiti ovu priču? 

Nikako, nastavićemo je vrlo brzo. Do tad zaključio bih da je rum definitivno jedno od najrasprostranjenijih pića koje se može konzumirati na bezbroj načina. Uz sve to ima i veliku primenu u industriji hrane. 

Njegova tamna istorija i kolonijalno tropsko poreklo obezbedili su mu distribuciju i popularnost širom sveta. Jer on zaista nudi po nešto svakome od nas i pretstavlja jedan od kamena temeljca ne samo miksologije, već i sveta premijum proizvoda.

Dakle, on je nezaobilazni deo moderne ljudske istorije. Kao i sastavni deo raznih socijalnih i religiskih fenomena, kao što su voodoo rituali. 

Verujem da vam je sad jasnije zašto je ovo samo početak priče o rumu. Do sledećeg čitanja, uživajte u rumu i njegovim neispričanim pričama !

(Visited 336 times, 1 visits today)

Prijavite se na naš newsletter!

Close