Fotografija sorte Kadarka iz vinograda vinarije Tonković

Autor: 20:00 Sa terena

Kadarka u svim vinskim stilovima I Vinarija Tonković

Šta je Kadarka? Gde je nastala i zašto je bitna, saznali smo u razgovoru sa Mladenom iz vinarije Tonković u kojoj ova sorta ima važno mesto.

Kada nas Korona stavi pod ključ, jedini način da upoznamo nove ljude i doživimo nešto novo je internet. Spontano, bez najave i cilja, baš preko interneta, upoznali smo i Mladena Ćirića iz vinarije Tonković. Slučajno ili ne tema nam je bila Kadarka.

Bolje rečeno Kadarka u tri stila, od belog mirnog vina, preko roze vina, do crvenog.

Rado smo se odazvali Mladenovom pozivu da vidimo šta vinarija Tonković može.

I sad bismo mogli da napišemo težak « vinski roman » na tu temu, ali to ipak ostavljamo za neki drugi put.

Vino pod nazivom Fantazija iz vinarije Tonković

Danas, vam donosimo priču o vinariji Tonković.

Kako je sve počelo, gde su danas i gde planiraju da budu sutra, saznajte u nastavku.

Kažu da svako vino pa samim tim i vinarija ima svoju, jedinstvenu priču. Kako biste široj publici predstavili misiju i viziju vinarije Tonković?

Vinarija Tonković se nalazi u mestu Bački vinogradi i osnovana je 2006. godine sa idejom da bude malo drugačija. Na svih 9 hektara vinograda, zasadili smo samo jednu sortu grožđa. Našu staru autohtonu sortu Kadarku.

Kadarka ili Skadarka je sorta koja potiče iz okoline Skadarksog jezera. Velikom seobom Srba krenula je put severa. Bila je prisutna u Negotinu, Šumadiji i na Fruškoj Gori, ali nigde nije opstala dok nije došla do Mađarske. Mađari su definitvno najžaslužniji što je Kadarka sačuvana.

S obzirom na to da u mađarskom jeziku dva suglasnika ne mogu biti na početku reči, slovo s je otpalo i ostala je Kadarka. Iako pre 15tak godina nije bilo mnogo vina od autohtonih sorti kod nas, mi smo duboko verovali da će trend konzumiranja vina od autohtonih sorti grožđa doći. I zaista u zadnjih 4-5 godina svedoci smo sve veće potražnje za vinima koja oslikavaju ovaj naš terroir.

Kadarka se u vašoj vinariji pravi u gotovo u svim stilovima. Šta biste poručili prosečnim konzumentima. Po čemu je posebna i šta od nje mogu da očekuju u boci?

Upravo tako, pravimo sva vina koja mogu da se naprave od jedne sorte. Od penušavog, belog, rozea, osnovnog crvenog, premijum crvenog do dezertnog vina. I sve to, od naše Kadarke.

Međutim, danas pričamo o četiri vina pošto penušavo i dezertno još uvek nismo stavili u komercijalnu prodaju.

Belo vino od kadarke, Allegro, je jako specifično jer je pravljeno od crvenog grožđa. Ne može se porediti sa drugim belim sortama jer je zaista drugačije i treba ga probati. Od njega se može očekivati svežina, srednje telo, alkohol je umeren (12,3 vol.%) što ga čini laganim, letnjim vinom. Ima jako lepe kiseline i dug aftertaste.

Rose koji je trenutno u prodaji je urađen u Provansa stilu. Maceracija je bila jako kratka, možda 3 sata, i dobili smo jako privlačnu boju. Na mirisu dominira crveno voće (jagode, maline) , a telo je lagano. Dakle, idealno letnje osveženje.

Rose vino vinarije Tonković

Što se tiče crvenih vina, kadarka daje voćna, vrlo elegantna vina, laganijeg tela. Takva vina mogu se konzumirati i uz hranu i bez nje. Leti se čak mogu malo i rashladiti. Pogotovo Fantazija. Ako bismo poredili Kadarku sa nekom internacionalnom sortom, Pinot noir bi joj bio najsličniji.

Na kraju, tu je i Rapsodija. Ona ima malo jaču strukturu, odležava 18 meseci u novom bariku, zatim 3 godine u boci i tek onda izlazi na tržište. Telo je punije i aftertaste je duži.

Čini se da Kadarka još uvek nije dovoljno zastupljena kod nas. Šta mislite, zašto je situacija takva i prognozirate li neke promene na tu temu?

Apsolutno ste u pravu. Kadarka je jako slabo zastupljena kod nas, na našu veliku žalost.
S obzirom na to da je teška sorta za uzgajanje, verujem da je i to jedan od razloga zašto je mnogi ne favorizuju.

Ima tanku pokožicu, grozdovi joj lako pucaju, što nije dobro jer je onda situacija pogodna za razvijanje bolesti. Zbijeni grozdovi otežavaju uočavanje bolesti u vinogradu i na sve to prinosi su niži od one na koje smo navikli.

Da bi kadarka dala dobro vino, mi prinos moramo smanjiti ispod kilograma po čokotu. Ako uzmemo u obzir da Merlot može ići i na 3 kilograma po čokotu dajući korektno vino, dok Frankovka može ići i do 4,5 kilograma, računica je jasna. Sve to utiče prvenstveno na isplativost proizvodnje, što sigurno mnoge odvraća od sadnje.

Koliko vam znače domaće i internacionalne nagrade? Da li su samo lična satisfakcija ili imate utisak da domaće tržište ceni i radije kupuje nagrađivana vina?

Kada smo se pojavili na tržištu mnogo su nam više značile te nagrade jer to je nešto što privlači ljude kada se susretnu sa etiketama koje ne poznaju. Kako vreme prolazi i naša prepoznatljivost i prodaja vina rastu, nagrade nisu neophodne, ali svakako nam znače. Kako zbog nas samih da vidimo gde smo, tako i zbog kupaca koji tada vide da se trudimo da održavamo kvalitet, a naravno i da napredujemo.

Ova godina je bila jako uspešna što se tiče nagrada. Dobili smo dva srebra na Decanteru za crvena vina, a na nedavno završenom Balkanskom takmičenju smo dobili dva zlata.

Vino pod nazovom Rapsodija, vinarija Tonković

Za Rapsodiju i novo belo vino, što nas posebno čini srećnim.

Ali nešto što nama najviše znači, verovatno ljudi ne poznaju dovoljno, ali voleo bih da pomenem.

U Mađarskom gradu Kiškereš se već 25 godina održava takmičenje vina ali samo od sorte Kadarka. Prošle godine je bilo 113 etiketa na takmičenju, a mi smo poslali roze, Fantaziju i Rapsodiju. Od ukupno 19 zlata, sva tri vina su dobila zlato, ali najbitnije je to što je Fantazija dobila veliki pehar kao najbolje ocenjeno vino od svih 113, a ujedno i nagradu za najbolju Kadarku na svetu.

Uz svo poštovanje velikih svetskih takmičenja i ocenjivanja, nama ta nagrada najviše znači. Zato što to takmičenje ima jako dugu tradiciju i sve sudije znaju šta se očekuje od vina od Kadarke. Upravo zato, osvojiti veliki pehar u takvoj konkurenciji, je za sada nama najveći uspeh.

Mada smo odavno svi prestali da planiramo, ne možemo da vas ne pitamo šta možemo očekivati uskoro od vinarije Tonković, odnosno kakvi su vam planovi ?

Iskreno se nadamo da iako verovatno nismo završili sa Koronom, makar neće biti više zatvaranja. Ni ljudi ni objekata.

Što se tiče vinarije Tonković, u vinogradu se nastavlja rad normalno, jer vinograd ne poznaje pandemiju. Kada je reč o prodaji, akcenat za leto nam je na novom belom vinu, definitivno.

U pitanje je vino Allegro – belo vino od crvenog grožđa ili blanc de noir.

Pretpostavljam da velika većina ljudi nije imala priliku da proba belo vino od crvenog grožđa, tako da verujem da je Allegro veoma interesantno vino za njih. Mi smo se odlučili na taj potez jer kao što znate samo tu sortu imamo u vinogradu. Nismo hteli da kupujemo grožđe, već smo odlučili da probamo nešto nesvakidašnje.

I zaista smo jako zadovoljni tim vinom pogotovo što smo tako nešto prvi put radili. Upravo za to vino smo dobili zlato pre desetak dana na Balkanskom takmičenju u Skoplju. I zaista preporučujem svima da ga probaju.

Dok jedni tvrde da se u srpskom vinarstvu ne menja ništa godinama, drugi vide veliku razliku i napredak. Kojem stavu ste vi bliži? I kakve promene priželjkujete?

Srpsko vinarstvo po mom skromnom mišljenju krupnim koracima grabi napred.

Velika je razlika u broju vinarija, kvantitetu vina, stavu prema vinima, konzumiranju vina, a naročito su vidljive promene u kvalitetu. Imamo sve više i više dobrih vina, a porast proizvodnje vina od autohtonih sorti mene posebno raduje.

Sve više se naša vina plasiraju na nova tržišta, kako pojedinačno od nas samih vinara, tako i od strane države koja je pokrenula strategiju razvoja vinarstva. Na taj način ćemo zajedno, kao Srbija, nastupati na svetskim vinskim sajmovima i takmičenjima i pokazati šta možemo.

Po mom mišljenju, to je jedini ispravni put da bismo se kao zemlja uvrstili na svetsku vinsku mapu. Kada se to dogodi, siguran sam da će mnogi biti pozitivno iznenađeni vinima koje kao zemlja imamo da ponudimo.

(Visited 212 times, 1 visits today)

Prijavite se na naš newsletter!

Close