Neispričana istina o irskom viskiju | Prvi deo: Jameson je bio Škot!

Kada kažemo irski viski, većina ljudi prvo pomisli na Jameson. I to sa razlogom. Preko 70 miliona litara ovog viskija se godišnje proda širom sveta, u poređenju sa drugim najprodavanijim brendom irskog viskija, Tullamore Dew, čija prodaja je ispod 15 miliona litara godišnje.

Može se reći da je Jameson postao deo nacionalne baštine i jedan od prepoznatljivih simbola Irske širom sveta, podjednako kao Guinness pivo, Dan svetog Patrika ili pesme grupe U2. Ali šta ako vam kažem da John Jameson, tvorac ove kultne viski dinastije, nije bio Irac nego – Škot?

John Jameson

John Jameson bio je škotski advokat iz mesta Alloa u Central Lowlands delu Škotske. Godine 1768. oženio je Margareth Haig, sa kojom je imao čak 16 dece, osam sinova i osam ćerki. Njegov tast je bio John Haig, jedan od najvećih i najpoznatijih proizvođača viskija u XVIII veku, a čak i njegova tašta, Margaret Stein, bila je iz porodice koja se bavila proizvodnjom viskija. Porodice Haig i Stein važile su u Škotskoj za pravu „viski elitu“ toga doba.

Nezadovoljan poslom sudskog službenika, Jameson je odlučio da se sa svojom porodicom preseli u Irsku, gde postoji trag iz 1774. godine da je pristupio loži dablinskih slobodnih masona. U to vreme Dablin je bio epicentar proizvodnje viskija u Irskoj, sa moćnim destilerijama poput Powers i Teelings.

Jameson je u Dablinu najpre radio kao rukovodilac destilerije koja je bila u vlasništvu njegovog rođaka sa ženine strane. Destilerija se zvala The Steins Familly Bow Street Distillery. U njoj se viski proizvodio još od 1780. godine, i upravo ovu godinu danas možemo pronaći ispisanu na svakoj boci Jameson viskija. John Jameson je preuzeo vlasništvo nad destilerijom 1805. godine i proširio je, a pet godina kasnije viski je počeo da nosi ime koje nam je danas svima dobro poznato.  

Destilerija je 1786. proizvodila nešto preko 100.000 litara viskija godišnje

Posao je vodio sa puno uspeha. O tome možda najbolje govori sledeća činjenica: Destilerija je 1786. proizvodila nešto preko 100.000 litara viskija godišnje, da bi do kraja XVIII veka pod njegovim vođstvom postala jedan od najvećih proizvođača viskija na svetu sa preko 3,5 miliona litara viskija godišnje. I to ne bilo kakvog viskija. U Jameson destileriji proizvodio se najbolji ‘pot still’ viski toga doba. 

Pot still viski destiliše se tri puta, a za fermentaciju se koristi mešavina ječmenog slada i nesladovanog ječma, koja daje viskiju prepoznatljivu uljanu teksturu sa svežom i pikantnom završnicom. Ovaj stil nastao je kao reakcija na visoke poreze koje je Britanska vlada nametnula na ječmeni slad. Irski proizvođači doskočili su Britancima tako što su pored ječmenog slada za destilaciju počeli da koristite i nesladovani ječam. 

Zahvaljujući tome, John Jameson će ostati upamćen kao vešt biznismen koji je umeo ne samo da proizvede kvalitetan pot still viski, već je bio sposoban da jednu malu destileriju iz Dablina pretvori u globalnog prozvođača viskija. Ako bismo pokušali da odgonetnemo koji je zapravo bio recept njegovog uspeha, mogli bismo reći: malo tradicije, malo inovacije, i puno napornog rada. 

Faktori uspeha

Moto porodice Jameson je Sine Metu, što znači “bez straha”. Ovaj moto dodeljen im je za zasluge u borbi protiv pirata u XVI veku. Sa takvim porodičnim tekovinama, ne čudi što je Jameson tako hrabro pristupao poslovnim izazovima. Čak je nastavio i porodičnu tradiciju moreplovstva time što je lično plovio brodom širom sveta kako bi prodavao svoj viski. 

Drugi faktor njegovog uspeha bila je izuzetna posvećenost kvalitetu, uz spremnost za inovacije. Kupovao je samo najbolje žitarice, čak je i plaćao farmerima unapred da gaje žitarice za njega. Primenjivao je isključivo trostruku destilaciju kako bi dobio što pitkiji viski, i ostavljao ga je da stari u buradima duže od svoje konkurencije.  

Treći bitan faktor uspeha bio je marljiv i naporan rad, po kom je Jameson lično bio dobro poznat. Isto je očekivao i od svojih zaposlenih, ali za to je bio spreman i da ih nagradi iznad normi koje su bile uobičajene za to doba. Zaposleni u njegovoj destileriji imali su nadprosečne plate. Amblem nosača bureta danas je sastavni je deo Jameson grba i nalazi se na svakoj boci viskija, kao omaž radnicima koji su zaslužni za uspeh destilerije. 

Naravno, najveće nasleđe koje je Jameson ostavio iza sebe jeste njegovo ime, i brend koji je uspeo da opstane do danas, a koji je toliko prepoznatljiv širom sveta, i koji je prirastao za srca i nepca ljubitelja viskija. 

Ali naša priča se ovde ne završava. Tokom skoro dve stotine godina koliko je prošlo od Jamesonove smrti do danas, irski viski doživeo je još mnogo uspeha, ali prolazio i kroz izuzetno teške periode. O tome možete čitati u drugom delu Neispričanih istina o irskom viskiju. Do tada, podignimo čašu u čast velikoj Johna Jamesona. Sláinte!