Autor: 20:00 Vina • One Comment

Simpozijum I Onakav kakvim ga nikad ne biste zamislili.

Kada čujete reč simpozijum, verovatno pomislite na gomilu doktora ili naučnika u jednoj prostoriji koji diskutuju o strogo naučnim temama. Po pravilu dosadnim običnom čoveku, kao što su nove medicinske procedure ili nova otkrića na ovom ili onom polju fizike. 

Ali da li ste znali da reč simpozijum potiče od grčke reči (συμπόσιον) i znači “piti zajedno”.

Pretpostavljam da već iz značenja same reči vidite gde sve ovo vodi. 

U Antičkoj Grčkoj simpozijum je pretstavljao socijalnu instituciju. Naime aristokratski sloj društva, bez prisustva žena, mladih i robova, okupljao se u kućama bogatih Grka. Po nepisanom pravilu, uživao je opijajući se, do ponekad nezamislivih granica. 

Kako su izgledali starogrčki simpozijumi, možda i najbolje možemo spoznati kroz monolog Dionisa iz predstave Ebula (375. godine p.n.e.):

“Za razumne ljude spremam tri kratera: prvi za zdravlje, drugi za ljubav i zadovoljstvo i treći za san. Nakon sto se treći ispije mudri idu kući da spavaju. Četvrti nije moj i on pripada lošim manirima, peti je za dranje; šesti je za bezobrazluk i vređanje. Sedmi je za tuču, osmi za uništavanje nameštaja, deveti za depresiju i deseti za ludilo i nesvest.”

Tipovi kratera
Tipovi kratera

Krater (grč. κρατήρ) u prevodu posuda za mešanje,  je velika keramička posuda koja je služila za razvodnjavanje, a potom i serviranje vina. U to vreme, aristokratija je smatrala da čisto vino piju samo niže klase i varvari. 

Srdačna dobrodošlica  

Simpozijum se odvijao u andronu (ἀνδρών) ili ti muškim sobama koje su najčešće bile najveće i najlepše prostorije u kućama antičkih Grka. Broj prisutnih je uglavnom varirao između 15 i 30. Domaćin je obično okupljao goste koje je sretao na trgu i drugim društvenim mestima. Oni su uvek bili članovi aristokratije, koja je po pravilu sadržala najučenije ljude. Samim tim i najpoznatiji filozofi tog vremena , kao što su Platon i Sokrat bili su domaćini ovih skupova. Čak je i Sokarat, koji je bio poznat po svom oskudnom oblačenju, dolazio sređen na ovaj važan skup. Dakle, simpozijumi su u stvari pretstavljali kamen temeljac grčkog socijalnog zivota. 

Po dolasku kod domaćina, goste su dočekivali robovi. Prali bi im ruke i skidali sandale, a potom bi ih odvodili do andranone. Tamo su se udobno smeštali na kauče prepune jastuka. Tokom celopkupne zabave, gosti su praktično bili u poluležećem stavu, naravno kako bi maksimalizovali sopstveni gušt. Robovi su ti koji su im sve donosili, tako da oni praktično nisu ni morali da ustaju.

Ipak postavlja se logično pitanje kakva je to dobrodošlica bez hrane? I kako uostalom piti sa užitkom, a da se nešto ne gricne?

Kao što ste mogli i da pretpostavite, gostima se služilo “meze” . A osnova posluženja su uvek bili sir, crni luk, smokve, masline i beli luk. Meso se uvek posluživalo u umerenim količinama, dovoljnim za savršeni zalogaj. Apsolutno sva hrana se jela rukama, a na kraju su svoje prste brisali parčićima hleba. Zatim bi se parčići hleba davali kučićima njihovog domaćina. 

Sve ovo je u stvari bila jedna uvertira pravom događaju. Nakon finog obroka, robovi su odnosili stolove i sređivali prostoriju spremajući je ujedno za pravi početak simpozijuma. 

Centralni događaj

U svojoj suštini, simpozijum jeste događaj prepun rituala i tradicionalnih elementa. Jedan od interesantnijih je taj da su akteri nosili ogrlice od cveća. Osim toga, mazali su se i parfemima za koje su smatrali da će im umanjiti glavobolju prouzrokovanu velikim količinama vina.  

Prikaz simpozijuma
Prikaz simpozijuma

Svi prisutni su učestvovali u biranju simpozijarka. On je bio zadužen za odlučivanje o tome koliko će vino biti jako. I da li gost može da pije još ili je preterao. Danas, stručnjaci smatraju da je vino u Staroj Grčkoj bilo jačine od 16 vol%. Vino  je uglavnom bilo razređeno 2 prema 5 u korist vode, a upravo ova jačina je prolongirala simpozijum tako što je osiguravala da se gosti neće previše brzo napiti. 

Uživanje u alkoholu je bilo linearno i kulminiralo je na kraju. Pilo se uglavnom iz jedne čaše koja se prosleđivala sa leve na desnu stranu. Na simpozijumima vodlia se polemika o raznim temama, diskutovalo se, pričalo o ljubavi, recitovala se poezija… Simpozijark je diktirao tempo pijenja i jačinu pića u zavisnosti od ozbiljnosti tema o kojima se pričalo. Odnosno uzimao je u obzir količinu razuma i svesnosti koja je bila neophodna u razmatranju kompleksnijih tema. 

Naravno, užitak je bio upotpunjen raznim grickalicama u formi voća i pečenih mahunarki koje su inspirisale goste da uživaju još više.

Nakon uvodnih formi i poštovanja tradicije koju su sačinjavale uljudne razmene reči, pohvale domaćinu kao i prosipanja par kapi bogovima, atmosfera se usijavala. Stari Grci u kasnim satima nisu mnogo marili za lepe manire, pa je povraćanje bilo sasvim normalna pojava. A i robovi su bili tu da sa unapred pripremljenim posudama spreče nered. Tako da ni u ovim trenucima gost nije morao da ustane ukoliko nije želeo. Pravilo o tri kratera često se kršilo, a i nameštaj se uistinu često lomio.

A kakav je to simpozijum bez muzike?

Pevale su se skolion (starogrcki σκόλιον) pesme koje su slavile bogove i heroje, prijateljstva i sam užitak pijenja vina. Uz pratnju lire, igrale su se i razne igre kao sto je kottabos, igra u kojoj se nakon ispijanja vina iz čaše lansiraju ostalih par kapljica ka meti koja je uglavnom druga glinena posuda. 

Kutizijanka "prostitutka"
Kutizijanka „prostitutka“

U određenom trenutku, simpozijumu su se pridruživale i zabavljačice. Auletride, koje su polu gole šetale oko muškaraca i zavodile ih erotskim pokretima svirajući aulos, duvački instrument sličan oboi. Bile su tu često i akrobatkinje, koje su svojom savitljivošću zabavljale i očaravale goste. Nije bilo neobično da ih gosti štipkaju i nose na ledjima pevajući, a osim njih zabavu su ulepšavale i hetere, elitne prostitutke tog doba koje su kao što I sam naziv kaže bile namenjene isključivo elitnoj klijenteli.

Kad dodje vreme da se ide kući, gosti su oformljavali povorku zvanu komos. Često su ih i pratili svirači, a svi zajedno su neretko narušavali  javni red i mir tučama i galamom. 

Poređenja radi, vidite li sličnost između nekadašnjih i današnjih simpozijuma? Vidite li generalno dosta sličnosti između nas danas i Starih Grka nekada? Čini li vam se da sva socijalna okupljanja u svojoj suštini ostaju ista kroz vreme? Tako što prvenstveno podrazumevaju piće, muziku i ukusne zalogaje. Na kraju krajeva nije li ljudska priroda ista kao i nekada? Dok jedni preteruju, drugi se obično previše suzdržavaju. 

Svakako, jedno je sigurno, Stari Grci su itekako znali kako da se zabave. 

(Visited 260 times, 1 visits today)

Prijavite se na naš newsletter!

Close