Ukoliko živite i radite u Srbiji, sasvim sigurno ste do sada prihvatili činjenicu da za bilo kakvu vrstu registracije, prijave, odjave, ili puko dobijanje informacija, morate odvojiti jako puno vremena i naravno živaca. Može se steći utisak da se u našoj državi ništa ne može uraditi jednostavno i lako.
Ipak, u poslednjih nekoliko godina stvari su počele da se menjaju. Procedure se postepeno simplifikuju, a veliki broj zahteva možete podneti i čak u potpunosti realizovati online.
Ono što ipak ostaje problem u određenim oblastima jeste dostupnost jasnih, preciznih i potpunih informacija. Upravo zato smo danas ovde, vi i ja. U tekstu koji sledi pokušaću da vam na jasan i precizan način dam odgovore na pitanja koja vas verovatno muče.
Dakle, kako registrovati destileriju za proizvodnju jakih alkoholnih pića u Srbiji? Ovo je pitanje koje nam vrlo često postavljate, a ako ovog trenutka otvorite Google, shvatićete da niste jedini, jer je ovo fraza koju ljudi često kucaju na pretraživaču.
Industrija alkoholnih pića je definitivno u konstantnom razvoju i sve je više ljudi koji razmišljaju o pokretanju sopstvene proizvodnje. Ovde bih u prvoj liniji izdvojio proizvodnju rakije, zatim džin se polako ali sigurno razvija, a potom likeri i druga jaka alkoholna pića.
Zašto je to tako? Postoji mnogo razloga za to, a jedan od osnovnih je naravno finansijske prirode. Ipak ono što je sigurno jeste to da je sve više onih koji svoj hobi ili pasiju žele da vide na rafu, sa etiketom.
Puno je malih, hobi proizvođača koji bi želeli da svoju proizvodnju legalizuju i svoj proizvod plasiraju na tržište. Kada je i zašto to dobar ili loš potez razmotrićemo nekom drugom prilikom.
Dakle upravo da svi vi koji želite da pokrenete proizvodnju ne biste mnogo lutali i gubili vreme, odlučio sam da konkretne faze registracije koje morate proći, objedinim u jedan tekst.
Nadam se da ću odgovoriti na sva pitanja koja vam prolaze kroz glavu, a ukoliko to ipak ne učinim, budite slobodni da ih postavite u komentarima. Neka papir olovka u ovom momentu budu prvi korak vaše registracije.
Da li vam uopšte treba destilerija da biste se bavili proizvodnjom alkoholnih pića?
Pre nego što se pozabavimo samom procedurom registracije, želim da razjasnimo nekoliko spornih teza o samoj proizvodnji, njenom izgledu i načinu funkcionisanja.
Kada pomislimo na jedan pogon za proizvodnju rakije na primer, u glavi nam se pojavljuje slika jednog postrojenja sa destilacionim aparatom, nizom inox tankova, podrumom za starenje punom hrastove buradi, zatim laboratorijom, salom za punjenje itd. Okolo su naravno pumpe, filteri, i ostala oprema neophodna za funkcionisanje proizvodnje.
U realnosti, to zapravo ne mora izgledati ni prilžno navedenom scenariju.
U zavisnosti od vrste proizvodnje, zahteva samog proizvoda i vašeg koncepta uopšte, za proizvodnju će vam biti potrebna različita oprema. U tom smislu, sa zakonske strane, preciznih instrukcija niti bilo kakvih ograničenja nema.
Destilacioni aparat odnosno kazan za rakiju nije vam potreban da biste se bavili proizvodnjom rakije. Pitate se kako? Jednostavno. Rakiju možete otkupljivati kao polu proizvod, kupažirati i potom puniti pod svojom etiketom.
U tom slučaju potrebno vam je samo nekoliko cisterni. Ukoliko se bavite likerima takođe, potrebni će vam biti ponovo sudovi za mešanje i pumpa.
Dakle, vrsta i obim proizvoda i tehnološki zahtevi određuju šta vam je od opreme potrebno za samu proizvodnju, Zakon vas ni u čemu ne uslovljava
Šta je sa tehnologom ili stručnim licem?
Za razliku od prethodnog Zakona o jakim alkoholnim pićima (iz 2009. godine) tehnolog vam danas sa pravne strane neće biti potreban.
Prethodni zakon je proizvođače obavezivao da u radnom odnosu moraju imati tehnologa. Takođe postojali su i minimalno tehnički uslovi koji su predviđali određeni broj prostorija, specifičnu opremu koju je svaki proizvodjač morao da ima bez obzira na to da li mu ona treba ili ne.
Možete pretpostaviti da je ovakav zahtev dao prilično loše rezultate. Na tržištu koje trenutno broji više od 640 registrovanih proizvođača jakih pića. Sa druge strane Beogradski i Novosadski univerzitet godišnje proizvedu manje od 40 inženjera za celu prehrambenu industriju pa je jasno da je ovakav uslov neodrživ.
Sa logičke strane, ukoliko smatrate da vam stručna pomoć nije potrebna u proizvodnji, zašto biste je plaćali?
Ovo bih istakao kao jednu od ključnih promena koje je zakon iz 2016. uneo u okvire proizvodnje, ali naravno nije jedina.
Procedura za registraciju – odakle da počnete?
Procedura za registraciju proizvođača jakih alkoholnih pića sastoji se iz nekoliko faza, a prva je svakako registrovanje pravnog lica (firme) u APR-u , a to može biti d.o.o. ili preduzetnička radnja.
U početku teksta sam pomenuo da je evidentan napredak na polju pojednostavljivanja određenih procedura u Srbiji. Ovo bi svakako bio jedan dobar primer. Danas vam je za registrovanje firme potrebno manje od sat vremena i jedna kratka poseta Agenciji za privredne registre.
Nakon registracije pravnog lica, Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva se podnosi zahtev upis u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića.
Ovo se radi prilično jednostavno, potrebno je samo da popunite obrazac i zajedno sa izvodom koji ste prethodno dobili iz APR-a dostavite ga Ministarstvu.
Pomenuti obrazac možete preuzeti ovde.
Ministarstvo potom obrađuje vaš zahtev i upisuje vas u Registar.
Prosečna procedura za dobijanje rešenja odnosno upisa u Registar traje od 2 – 3 nedelje, a proizvođač je po završetku procedure registrovan za proizvodnju, ali ne i za puštanje proizvoda u promet.
Ovo je veoma važno da razumete: proizvoditi možete, prodavati ne možete. Kada su jaka alkoholna pića u pitanju radi se o akciznoj robi pa su posledice koje možete snositi veće u odnosu na ostalu robu.
Da rezimiram, u ovom momentu vi imate registrovanu firmu i upisani ste u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića, što znači da se potpuno legalno možete baviti proizvodnjom.
Kako se proizvod pušta u promet?
Da bi registrovani proizvođač mogao da pusti u promet jako alkoholno piće, koje je ponoviću akcizni proizvod, mora se prijaviti Poreskoj upravi , i to u centralu u ulici Save Maškovića br 2.
Poreska uprava takođe ima svoj Registar jakih alkoholnih pića i u ovom koraku se vi kao proizvođač u njega upisujete. Naravno pre samog odlaska u Poresku upravu potrebno ih je kontaktirati kako bi se dobila lista svih potrebnih papira.
Rešenje iz Poreske uprave se dobija odmah na licu mesta, uz prethodno dostavljenu potpunu dokumentaciju.
Sledeći korak je izjava o kapacitetu i planiranom obimu proizvodnje za period od 6 meseci, kao i broju sudova. Dakle, i pre nego što počnete sa proizvodnjom morate imati jasan plan proizvodnih kapaciteta, a vaša oprema mora pratiti taj plan.
Izjava se popunjava i dostavlja poreskoj inspekciji, nakon čega inspektor izlazi na teren radi provere podataka koji su uneti u izjavu.
Inspektor na licu mesta (u vašem pogonu) utvrđuje tačnost informacija i sastavlja zapisnik. Na osnovu tog zapisnika, naravno ukoliko potvrđuje vašu izjavu, stekli ste uslov da aplicirate za dobijanje akciznih markica.
Dobijanje akciznih markica
Ispunili ste pomenuti uslov i sada je red da aplicirate za dobijanje akciznih markica.
U centrali Ministarstva finansija (u ulici Kneza Miloša br. 20), referentima u sektoru za akcizne markice dostavljate dokumentaciju potrebnu za inicijalni zahtev za dobijanje markica.
Svrha ove prve prijave jeste prvenstveno u tome da se dostave podaci (biće potrebne i fotografije) krivično odgovorne osobe koja odgovara za akcizne markice i njihovu upotrebu.
Važno je napomenuti da se za svaku šaržu akciznih markica podnosi zahtev, ali je procedura pri inicijalnoj registraciji, nešto duža. Na osnovu zahteva izdaje se predračun iz Kovnice novca u Topčideru, za štampu akciznih markica i njega morate odmah platiti.
Ipak, ne brinite, cena štampe jedne markice je oko jednog dinara pa ukupna suma neće predstavljati preveliko optrećenje. Napomenuću da se akcizne markice izdaju u pakovanjima od po 2000 komada, što je i minimalna količina koju možete zatražiti. Ovo praktično znači da se pri poručivanju morate uklopiti u cifre od 2000, 4000, 6000….
Dakle Kovnici novca plaćate predračun i možete otići na adresu Pionirska br. 2, u Beogradu i preuzeti ih.
Od momenta kada ste preuzeli akcizne markice, imate obavezu da Ministarstvu finansija na kvartalnom nivou dostavljate izveštaj o njihovom utrošku. Prema utrošku markica ćete ubuduće i plaćati cenu akcize.
U ovom trenutku preuzimanjem akciznih markica, procedura za registraciju proizvodnje jakih alkoholnih pića je završena. U tom pogledu, dobili ste sva prava za proizvodnju i puštanje u promet jakog pića, ali i obaveze i odgovornosti.
Ne smemo zaboraviti da ste prema Zakonu o bezbednosti hrane, vi kao proizvođač, u obavezi da uradite analizu na bezbednost hrane, pre puštanja u promet. Ovu analizu možete izvršiti u nekoj od referentnih laboratorija.
Nadam se da sam uspeo da razjasnim kako izgleda kompletna procedura da registraciju proizvodnje jakih alkoholnih pića. Potrudio sam se da vam navedem tačne adrese i kontakte organa kojima morate da se obratite u konkretnoj fazi.
Svima vama koji ste se odlučili da uplovite u proizvodne vodi želim puno sreće. Srbiji idalje fale vrhunska pića. Svetu fali vrhunska srpska rakija. I itekako ima mesta za još puno kvalitetnih proizvođača.
Zapamtite da je tim Magazina Gušt ovde da pokuša da vam posao olakša i pronađe odgovore na pitanja koja vas muče. Voleli bismo da čujemo vaše komentare na ovaj tekst. Da li je uspeo da vam pomogne, i da li još uvek imate nepoznanice kada je registracija proizvodnje u pitanju.
Interesuje me da li se kada se registruje firma u APR,automatski ulazi u plaćanje mesečnih dažbina, poreza i slično. Koliko to otprilike iznosi? Hvala.. Inace tekst je extra i mnogo mi je pomogao.
Drago mi je da Vam je tekst bio od pomoći Đorđe. Što se APR-a i registracije firme tiče, onog momenta kada podnesete prijavu u Agenciji za privredne registre, dažbine počinju da teku.
Da budem precizniji, čim službenik APR-a primi popunjen zahtev od Vas, i očita barkod na njemu, Vaš poreski kalendar počinje da teče.
Kada se radi drugom delu Vašeg pitanja, odnosno visine dažbina, to zavisi pravne forme za koju se odlučite, ali u slučaju da govorimo o preduzetničkoj radnji i paušalnom oporezivanju, dažbine su u rangu između 20 i 30 hiljada dinara mesečno.
Ne mogu Vam dati precizniji odgovor jer troškovi zavise od mnogo faktora i uvek su specifični za konkretan slučaj jer se kojeficijent obračunava na osnovu lokacije, Vaše starosne dobi, opštine, toga da li Vam je osnovna delatnost ili ste zaposleni itd.
Savet je da konsultujete najbližu Poresku upravu ili Vašeg knjigovođu.
Pozdrav! Interesuje me što se tiče poreza firme koju otvorimo? Obaveze, broj zaposlenih?
Hvala unapred!
Nemanja, ovo je tema o kojoj je najbolje da konsultujete knjigovođu. Ima nekoliko pravnih formi koje možete izabrati a na visinu poreza utiče nekoliko faktora koji su uvek specifični za konkretan slučaj. U tekstu sam pomenuo okvire za preduzetnika paušalca koji su negde između 20 i 30 hiljada dinara na mesečnom nivou, u slučaju da se radi o osnovnoj delatnosti, što znači da ste samozaposleni. Nikakav limit u broju zaposlenih u bilo kom slučaju nemate, ukoliko je to bilo pitanje.
Poštovani,hvala vam na ovako iscrpnom i ujedno veoma dobro objavljenom vodiču za otvaranje destilerije.Mene zanima može li se dodati delatnost na već postojeću preduzetnički radnju,koja se bavi prodajom,pozz..!?
Poštovani Branislave, veoma mi je drago da Vam je članak bio od koristi. Kada se radi o Vašoj preduzetničkoj radnji, pri registraciji, Vi ste se opredelili za pretežnu delatnost. To znači da više od 50% godišnjeg prometa mora biti unutar delatnosti za koju ste registorvani. U tom smislu i kao taksista se možete baviti proizvodnjom rakije, naravno ukoliko ispunite sve uslove propisane Zakonom. Kada promet budeo počeo da raste, lako ćete izvršiti statusnu promenu i preregistraciju u drugu delatnost. Ipak, moj savet bi bio da se konsultujete sa svojim referentom u Poreskoj upravi, preventivno, pre registracije. Želim Vam uspešno poslovanje!
Šteta što ovakav sajt nema za Crnu Goru da razluči detalje šta i kako.
Hvala na lepim rečima Dušane. Nadamo se da će se pojaviti, a možda u budućnosti i mi priskočimo u pomoć xD
Sta je potrebno od prostorija da bi smo mogli da registrujemo destileriju. I kako zakonski te prostorije trebaju da budu sredjene? Ako moze nekakav zakon ili pravilnik o tome. Unapred hvala.
Pozdrav Stefane, i hvala na pitanju koje ste postavili, izgleda da je ovo jedna od veoma čestih nejasnoća kod budućih proizvođača. Zakon o jakim alkoholnim pićima se ne bavi rasporedom i uređenjem prostorija za proizvodnju, pa u tom pogledu nemate naznačene potrebe. Čitav pogon može biti i u jednoj prostoriji. Sa druge strane, ovom temom se bavi Zakon o bezbednosti hrane i HACCP sistem pa ćete u okviru ovog usklađivanja Vi morati da se pozabavite uređenjem i opremanjem prostora, obezbeđivanjem sanitarnog čvora itd.
Savetujem da se detaljnije konsultujete sa agencijom i konsultantom koji se bavi uvođenjem pomenutog sistema.
Hvala na ovakvom iscrpnom objasnjenju, koje nam je svima dugo nedostajalo. Hvala sto postoite.
Hvala Vama što nas čitate Slobodanka! Budite slobodni da postavite pitanja koja Vas muče, ovde ili na nekoj stranica na društvenim mrežama. Pozdrav!
Bravo!!!!!
Jednostavnije,jasnije,preciznije mislim da nije moglo.
Hvala Vam
Dragi Ivice, iskreno nas raduje što vidimo da Vam je ovaj tekst bio od pomoći, i da je napisan na adekvatan način. Ukoliko imate dodatna pitanja na koja niste uspeli da pronađete odgovor u ovom tekstu, pišite nam na redakcija@gust.rs ili ih postavite ovde u komentarima. Prijatan dan!
Pozdrav,
Pre svega hvala na pojednostavljenom uputu za celokupnu proceduru koja laiku deluje kao bauk u najmanju ruku.
Imam jedno pitanje, da li kao poluoroizvod kad otkupljujem rakiju mogu da otkupim od polj. Gazdinstva ili mora da bude od registrovanih proizvođača JAP?
S poštovanjem,
Aleksa
Pozdrav Aleksa, hvala Vama na ovom veoma dobrom pitanju. Destilat kao poluproizvodi po novom Zakonu možete otkupiti od registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, sa obzirom na to da se novac uplaćuje na račun istog, pa je njog tok moguće ispratiti. Ukoliko imate dodatnih nedoumica, slobodno nam pišite!
Poštovani,
zanimame na sta se odnosi broj sudova koja treba da se evidentira. Jel su to kace za kominu ili sudovi u koje ostavljamo spreman destilat ( bure,baloni…)
Inače BRAVO
Pozdrav ,Nenad
Pozdrav Nenade,
Hvala Vam na lepim rečima, drago nam je da vam je ovaj tekst bio od koristi.
Kada se radi o sudovima koje treba da evidentirate u Poreskoj upravi pri inicijalnoj registraciji, radi se o prijavi obima proizvodnje na polugodišnjem nivou. Poreski inspektor dolayi i evidentira sve sudove koje ste prijavili, bez obzira na to da li se radi o fermentorima, tankovima za odležavanje ili burićima. Njihov zbir bez obzira na namenu posmatra se kao Vaš proizvodni kapacitet. Znamo da deluje konfuzno i nelogično, ali procedura je takva. Tu smo ako bude još pitanja.
Svako dobro,
Redakcija
Postovani Jovane,
Prvo da kazem da je tekst odlican i precizan.
Ja imam drugi problem, tj mozda i nemam, pa me intersuje Vase misljenje. Nasao sam plac u selu, blizu asfalta są kucom i okucnicom i povrsinom koja je savrsena za Vocnjak. Nazalost, sve se u katastru vodi kao njiva. Nece biti problem da se legalizuju objekti koji su skoro 50 godina stari, ali ne znam kako da dobijem dozvolu za gradnju destilerije i nisam siguran ni da li mi treba apriori da kazem da pravim destileriju. Da li postoji neka insitucija u Srbiji gde bih mogao da dobijem pomoc i da im se obratim da imam problem pri izgradnji destilerije u slucaju da ne dobijem dozvolu? Ako drzava hoce da pokrene proizvodnju rakije, a ima nas koji hocemo da ulozimo u taj posao, ne bismo trebali da imamo probleme kad hocemo da ulazemo u mrtva i napustena sela.
da li je mouce da izgradim halu, pokrenem prozivodnju i onda se registrujem tako da zaobidjem eventualno odbijanje na pocetku kad budem trazio dozvolu za gradnju? Ili da idem samo za dozvolu za halu opste namene, pa da onda posle preimenujem u destileriju. Naravno, gradio bih destileriju po HACCP-u.
Hvala unapred na odgovoru
Poštovani Nebojša,
Pre svega drago mi je da ste zadovoljni tekstom a posebno mi je drago što ste nas prepoznali kao mesto od poverenja za ovako osetljiva pitanja. Razumem Vaš problem u potpunosti, i stav prema pomoći države. Na žalost ne mogu mnogo da Vas ohrabrim osim što mogu da Vam kažem da se stvari definitivno pomeraju na bolje kada je rakija u pitanju, ali naravno napredak nije brz. Ipak, veoma je važno da volja postoji i da se sa radom krenulo.
Kada se radi o konkretnom problemu registracije objekta, ja mogu da Vas uputim na Savez proizvođača rakije, telo zvanično podržano od strane Vlade Republike Srbije, koje raspolaže informacija i kontaktima u državnim institucijama i zaspigurno Vam može dati najbolja rešenja. Kontakt možete pronaći na sajtu http://www.savezrakija.rs (slobodno se možete pozvati na našu prepisku).
Moj savet je da ne žurite sa registracijom pre nego što se dobro raspitate, a ukoliko podižete objekte neka za početak to budu objekti opšte namene. Svako dobro i srećan rad!
[…] 02. Šta nam govori trenutan broj registrovanih proizvođača rakije? […]
Postoje li fondovi koji bi finansijski podrzali pretvaranje ovog napeg divnog hobija u biznis. Hvala na odgovoru
Pozdrav Helena, Još uvek nema privatnih fondova koji bi ovu vrstu proizvodnje potpomogli. Država daje određenu vrstu subvencija za nabavku opreme, a koliko čujemo određene banke će uskoro početi da daju namenske kredite baš za pokretanje proizvodnje rakije. Najbolje bi bilo da kontaktirate Savez proizvođača rakije koji je u direktnom kontaktu sa Ministarstvom i dobijete aktuelne informacije.
ODUŠEVLJEN SAM INFORMACIJAMA I SAMO OSTAJE DA IH SLEDIM I DOVRŠIM ZAPOČETO. NEMA NEJASNOĆA I MNOGO VAM HVALA ZA OVAJ TEKST ,I NE SAMO ZA TO NEGO I NA SVOM TRUDU KOJI ULAŽETE DA NEŠTO URADITE I POBOLJŠATE STANJE I OLAKŠATE NAMA KOJI HOĆE NEŠTO DA RADE. SLAVA BOGU I HVALA ŠTO POSTOJITŠ. VELIKO HVALA JOVANE.
Dragi Marko, puno Vam hvala na ovako lepim rečima. Dokle god ima ko da nas čuje i čita, mi ćemo pričati i pisati 🙂 Želim Vam puno uspeha u proizvodnji, a ukoliko negde zapne i bude potrebna pomoć – znate kome možete da se obratite. I vratite se ovom tekstu s vremena na vreme, biće dopuna. Srećan rad!
Poštovani , da li poljprivredno gazdinstvo koje nije registrovano kao preduzetnik ili doo može da obavlja proizvodnju i promet alkoholnih pica tj.rakije ili mora da bude
sa jednom od ovih pravnih formi registrovano u APR-u
Hvala
Pozdrav Sanja, poljoprivredno gazdinstvo ne može puštati u promet rakiju kao gotov proizvod. Jedino što može jeste da je prodaje kao poluproizvod (sirovinu) registrovanom proizvođaču.
Šta je s onima koji hoće da registruju destileriju i vinariju?
Da li mora da se upiše jedna pretežna delatnost, ako da – koja?
Pozdrav Ana, u tom slučaju Vi biste registrovali pretežnu delatnost na osnovu očekivanog prometa u okviru jedne kalendarske godine i to bi bile šifre 1101 za destilate ili 1102 za vina od grožđa. Dakle u zavisnosti od toga čime će se firma pretežno baviti, odabraćete i pretežnu delatnost. Ostatak procedure i registracije u pojedinačnim nacionalnim registrima moraćete svakako da obavite i za proizvodnju vina i za proizvodnju destilata. Nadam se da sam bio od pomoći 🙂
Pozdrav. Dali to znaci da ja sa registrovanjem poljoprivrednog gazdinstva ne moram da registrujem firmu u APR-u da bi samo proizvodio rakiju za svoje potrebe, ili mogu i da je prodajem kao poluproizvod?
Popzdrav Danijele, nije potrebno da registrujete firmu da biste destilat prodavali kao poluproizvod registrovanom proizvođaču. To možete legalno raditi sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom jer vam, u to slučaju, destilerija uplaćuje novac na račun gazdinstva što transakciju čini legalnom i tok novca je vidljiv. Tu smo ako bude dodatnih pitanja.
Hvala za objavu ovog teksta. Tekst je prilicno dobar i daje dosta informacija.
Ja sam u radnom odnosu. Ako bih registrovao delatnost kao preduzetnicku radnju koliko bi priblizno iznosile moje obaveze prema drzavi na mesecnom a koliko na godisnjem nivou.
Srdacan pozdrav Zeljko
Nema na čemu Željko, drago nam je da je tekst od pomoći. Razvijaćemo ga i dalje, sada kada znamo koje su informacije dodatno potrebne. Kada se radi o Vašoj registraciji, tačan iznos poreza ne možete dobiti od nas jer ona zavisi od Vašeg datuma rođenja, mesta stanovanja, posebnih okolnosti i narvno delatnosti. To što registrujete radnju iz radnog odnosa svakako olakšava stvari jer će porez biti manji, a kako Poreska uprava ima kalkulator paušalnog poreza, predlažemo da unesete sve podatke i dobije odgovor na ovo pitanja.
Evo linka: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html
Iznos poreza je tačan i ovaj kalkulator je zvaničan pa na osnovu dobijene cifre možete lanirati svoje dalje poslovanje. Pozdrav!
Poštovanje,
Na koji način se prevazilazi paradoks prodaje rakije sa oznakom starosti?
Naime, registrujem se kao proizvođač u APR-u i završim svu potrebnu dokumentaciju. Zatim vodim podrumsku evidenciju i sve što zakon nalaže. Meni je u tom slučaju potrebno 5 godina (ako toliko rakija odležava) plaćanja doprinosa bez ostvarenog prometa. Što takođe nije po zakonu.
Ili, proizvodim rakiju 5 godina bez registracije, zatim se registrujem kada budem želeo da prodajem. Da li bih je mogao prodavati sa oznakom starosti?
U tom slučaju, koje lice ili ustanova bi mogla da garantuje da je rakija stvarno odležala toliko?
Hvala i,
Pozdrav.
Poštovanje Aleksandre, hvala na pitanju koje je vrlo interesantno. Prvo što treba da znate jeste da nema paradoksa. Sve je prilično jasno. Ukoliko stavite oznaku starosti, morate imate opravdanje za takvo deklarisanje odnosno podrumarsku evidenciju koja to potvrđuje i pokazuje da je destilat proveo naznačeno vreme u drvenim sudovima. U tom smislu, ako želite da prodajete rakiju sa oznakom starosti, i ne želite da je prodajete pre pete godine, morate plaćati obaveze državi u navedenom periodu. Sa druge strane, kada oznake starosti nema, stvar je za Vas daleko lakša. Ovo i jeste osnovni razlog zašto veoma mali broj destilerija ima bilo kakvu oznaku starosti na etiketi, a one koje imaju drže visoke cene proizvoda upravo iz ovog razloga. Starost destilata se pored podrumarske evidencije koju ste u obavezi da imate može utvrditi i hemijskom analizom na sadržaj aldehida kao što su vanilin i siringin. Za ovu temu svakako je zadužena Poljoprivredna inspekcija. Svako dobro, nadamo se da smo bili od pomoći!
Poštovani, da li mogu uslužno da pečem rakiju u svom dvorištu bez registracije destilerije? Znači bez stavljanje rakije u promet, ali na kraju naplatim samo korišćenje kazana po litru rakije. Hvala na odgovoru!
Poštovani Roberto, pružanje usluge destilacije nije obuhvaćeno Zakonom o JAP. Ipak, potrebno je da pronađete način kako da na legalan način naplaćujete pomenutu uslugu. Registracija destilerije svakako nije potrebna.
svaka cast . objasnijo ,razvalijo ! pozdrav !
Puno hvala Edvarde!
Pozdrav Jovane,
Posedujem zasad oraha i do ove godine sam se iz hobija bavila proizvodnjom orahovace. Poslednjih meseci aktivno razmisljam o registraciji privrednog drustva. Interesuje me da li baznu rakiju koju koristim u proizvodnji orahovace po tradicionalnoj recepturi, mogu da kupim od registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.
Ostalo mi je jasno, zahvaljujuci Vasem odlicnom tekstu. Sve pohvale!
Pozdrav Elizabeta, veoma nam je drago što ste se opredelili za pokretanje proizvodnje i ulazak na tržište. Posebno nam je drago što ste vredne informacije pronašli baš na našem sajtu. Kada se radi o kupovini sirovine, odnosno rakije kao poluproizvoda, to potpuno legalno možete uraditi preko računa poljoprivrednog gazdinstva koji Vam destilat prodaje. Ako zatreba dodatna pomoć, tu smo!
Sve pohvale za tekst i uredjivanje.
Da li destilerija mora imati uveden HACCP sistem?
Pozdrav Predraže, drago nam je da Vam se tekst dopada. HACCP je u destilerijama prema Zakonu o bezbednosti hrane obavezan, ali ne mora biti sertifikovan. U pretrazi na našem sajtu možete ukucati „HACCP“ i pronaći ćete 2 teksta na tu temu, upravo sa konsultantima u ovoj oblasti. Za dodatna pitanja mi smo svakako tu!
Da li imaju subvencije za otvaranje destilerije
Postoje različite vrste subvencija u ovom sektoru, konkretno za samo otvaranje trenutno ne, ali za nabavku opreme postoje.
Poštovani, pre svega svaka čast za ovakav tekst i trud za deljenje ovakvih informacija.
Ja bih hteo samo da razjasnim jedan deo koji nisam razumeo u tekstu. Ako rešim da brendiram proizvod i uđem u celu priču sa akciznim markicama, poreskom itd da bih mogao da puštam proizvod u promet… Da li je neophodno imati tada tehnologa, laboratoriju i bilo kakve specijalne aparature za proizvodnju, ili je to moguće raditi sa klasičnim kazanom za proizvodnju kao i do sad (sa naravno uređenim prostorijama i sl.)
Vladimire dobar dan, žao mi je što taj deo nisam dovoljno razjasnio, vidim da je došlo vreme da se ovaj tekst ozbiljno unapredi i revidira 🙂 Dakle. u smislu Zakona, da biste pustili rakiju u promet, kao finalni proizvod namenjen krajnjem potrošaču, morate ispuniti sva 4 koraka koja su navedena u tekstu. Tehnolog, laboratorija, aparatura, to ništa nije propisano Zakonom već je definisano vrstom i metodologijom prooizvodnje. Vi se registrujete za proizvodnju jakih alkoholnih pića, ne rakije, što znači da ako proizvodite likere kazan Vam ne treba. Čak i ako proizvodite rakiju možete to raditi bez kazana tako što ćete kao sirovinu koristiti meku rakiju iz otkupa. Dakle Zakon Vas ne obavezuje u tom smislu, ali Vam kaže da morate imati proizvod koji je zdravstveno bezbedan jer se radi o hrani, što povlači za sobom niz proceduraza koje ste odgovorni kako biste obezbedili zdravstvenu ispravnost. Svakako, najveći deo ovih stvari će Vam bliže pojasniti poljoprivredni inspektor zadužen za Vaš region. Svako dobro!
Postovani,
Zanima me dal mogu da zastitim zig, a da nisam registrovan proizvodjac jap?
Hvala.
Pozdrav Nemanja, zaštita žiga ni na koji način nije povezana sa registracijom proizvodnje, iako može biti. Svuda u svetu, čim dobijete ideju i osmislite logotip ili simbol, prvo štitite taj žig (time i samu ideju) pa onda pokrećete posao. Kod nas je praksa obrnuta pa se i danas dešava da žig koji se nalazi na tržištu zaštiti neko drugi. Vi možete zaštiti žig na svoje lično ime sada, a kada registrujete firmu vlasništvo nad žigom potom preneti na nju i tako uvećati vrednost firme. Ukoliko Vam bude potreban kontakt biroa koji je specijalizovan za ovakvu vrstu zaštite budite slobodni da me kontaktirate na jovan.urosevic@gust.rs
Poštovani,
Da li je moguće registrovati destileriju na gazdinstvu u okviru kojeg objekti nisu legalizovani, a lako bi mogli biti namenjeni za proizvodnju rakije? Da li se proverava legalnost objekata i upotrebna dozvola, ili samo uslovi i oprema u objektima?
Hvala na svemu, mnogo ste mi pomogli!
Zdravvo Miloše, hvala na komentaru i pitanju koje verujem da će mnogima koristiti. Prvo što treba da znate jeste da se destilerija ne može registrovati „na gazdinsvu“. Poljoprivredno gazdinstvo možete registrovati kao fizičko ili pravno lice (destilerija), i ovo radite ukoliko imate potrebe za određenim subvencijama. Kada se radi o legalizaciji objekata, ona se ne proverava, odnosno nije postavljena kao uslov, ali Vam toplo preporučujem da je obavite što pre kako biste sebi olakšali dalji razvoj i izbegli neprijatnosti.
Postovani, hvala na tekstu, savrsen je. Mi imamo registrovanu proizvodnju ali se do sada nismo bavili pustanjem u promet. Sada imamo ponudu da usluzno spakujemo za jedan brend odredjenu kolicinu. Zanima me mora li rakija da u ovom slucaju ima bar kod s obzirom da ne ide u prodaju vec samo u svrhu prezentacije godisnjice firme. Kao i koje sve podatke tacno etiketa mora da sadrzi da bi se davala kao promo materijal? Da napomenem samo da akcizu imamo.
Unapred hvala,
Milena
Milena, drago mi je da Vam se dopada tekst. Sa obzirom da ste došli do akciznih markica, stekli ste sva prava na puštanje u promet. U reklamne svrhe ili ne, voćna rakija mora biti deklarisana u skladu sa Zakonom o jakim alkoholnim pićima, Zakonom o trgovini i Pravilnikom o deklarisanju. Bar kod je obavezan samo u slučaju da se proizvod nalazi u maloprodaji, mada je ovo pitanje odgovornost trgovca. O deklarisanju sam skoro pisao tekst na platformi destilista.com koji verujem da Vam može pomoći.