Vinogradarski rejoni Srbije I Tamo gde vinski zanos počinje

Čim ste odlučili da posvetite par minuta svog vremena ovom tekstu, jasno mi je da cenite i poštujete domaće vinarstvo. Ipak, kada se kaže vinogradarski rejoni Srbije, kakve su vaše asocijacije?

Dozvolite da vam postavim par pitanja na tu temu.

• Koliko regiona ima Srbija?
• Koliko rejona ima Srbija?
• Znate li u kom se rejonu nalazi vama najdraža vinarija?

Ako ste ostali zbunjeni i zatečeni ovim pitanjima ili se pitate kome to uopšte treba i zašto je to važno, najjednostavniji odgovor bi zapravo bilo još jedno pitanje upućeno vama: a zašto Bordo, Toskana, Burgundija, Rioja ili Oregon imaju svoje vinogradarske granice ako to nije važno?

Složićemo se da sve vinarsko-vinogradarske zemlje imaju uslovne podele unutar svojih granica. One su tu, prvenstveno kako bi istakle vinske osobenosti određenog područja. I naravno kako bi u krajnjoj liniji slale jasne poruke široj publici kakva vina proizvode. 

Dakle, rejonizacija je tu da nam olakša pogled na vino. Da omogući i početnicima i iskusnim vinskim znalcima jasniji i kompletniji prikaz bogatog sveta vina koji nas okružuje. 

Pa da vidimo, šta nam donose vinogradarski rejoni Srbije.

Da li je zvanična rejonizacija Srbije ispravna?

Ako ste se barem malo bavili rejonizacijom Srbije, sigurno ste primetili da na svakom koraku možete naići na različite podatke. Stvar je u tome da su uslovne podele na vinogradarske rejone unutar zemlje radili mnogi. Pre svega verujući da zvanična rejonizacija sprovedena od strane Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva ima svoje nedostatke. 

Pa da li ih ima stvarno? Moj odgovor bi bio sasvim je sigurno da ih ima. 

A da li je to dovoljan razlog da je bojkotujemo i pravimo svoje? Moj odgovor bi bilo kratko i jasno ne. 

Pitate se, pa zašto ako znamo da nešto može bolje i drugačije da ne promenimo ?

Zato što se postavlja pitanje da li nam to donosi više štete ili koristi?

Lični stav vs zvanični.

Istina je da interesovanje za vinarstvo u Srbiji raste, ali je i istina da je ipak vinska publika u velikoj većini u zemlji mlada . Zavedena je vinom, zainteresovana za domaće vinarstvo i spremna da uči. Ali kada krene u jedno samostalno istraživanje uglavnom na jedno pitanje nalazi minimum tri različita odgovora. 

Zatim, sve deluje komplikovano, nejasno, čovek sebi postavlja pitanje kome da verujem? Koja informacija je ispravna? 

Ishod cele priče je gotovo uvek sledeći, „Odustajem, nije ovo za mene!“. 

Legitimno je na svaku temu imati svoj stav i privatni i javni, ukazati na nedostatke i mane,   ali da li je opšte dobro kada lični stav odvede u poništavanje zvaničnog?

Ako nam je svima cilj da vinarstvo ”uđe u krv” na masovnijem nivou. I ako želimo da podstaknemo šire mase na istraživanje i učenje o vinu, postavlja se jedno pitanje.

Kako ćemo to postiči ako lično mišljenje i po osnovnim pitanjima nadvlada zvanične podatke?

Upravo zato, u skladu sa zvaničnom rejonizacijom, Gušt ekipa je nedavno za vas pripremila mapu – vinogradarski rejoni Srbije. Pre svega u želji da vam olakša i pomogne u istraživanju uzbudljivih vinskih puteva Srbje. Više informacija o ovoj mapi možete pronaći ovde.

Kako izgleda zvanična rejonizacija Srbije?

Vinogradarska rejonizacija raspoznaje sledeće termine: region, rejon i vinogorje. 

Regioni su osnovne jedinice, u njima se nalaze rejoni koji su zatim podeljeni na vinogorja. 

Prema zvaničnoj rejonizaciji Srbija je podeljena na tri regiona i to su: 

• Vojvodina 
• Centralna Srbija
• Kosovo i Metohija

U ova tri regiona nalazi se 22 rejona, a u njima 77 vinogorja, kao i više vinogradarskih oaza, dok se ukupno u Srbiji nalazi oko 25 000 hektara vinograda. 

Površinu zemlje pod vinogradima je uvek teško izraziti preciznim brojem. Iz prostog razloga što se podaci menjaju iz godine u godinu. S druge strane, statistika nas ne obaveštava redovno. Ipak, ali sigurno je da se procentualno, najveći broj vinograda nalazi u regionu Centralna Srbija i to preko 50%.

Najzastupljenija sorta grožđa u Srbiji je Cabernet Sauvignon koja ima udeo od 20%, dok je na drugom mestu Merlot, a na trećem Chardonnay.

Vinogradarski region: Vojvodina 

Najseverniji vinogradarski region Srbije – Vojvodina ima 7 rejona u okviru kojih se nalazi 16 vinogorja. 

Rejon, za koji ste sasvim sigurno svi čuli i dobro ga upamtili, je Sremski rejon koji obuhvata samo Fruškogorsko vinogorje. 

Ovaj rejon je ujedno i najveći rejon Vojvodine.

Obuhvata 2141 ha vinograda u kojima ubedljivo dominiraju vinske sorte (čine čak 85%).

Kao i u mnogim drugim rejonima Vojvodine, preovlađujući tip zemljišta je černozem,  a vinogradi se nalaze na nadmorskim visinama od 90-270 m .

Vinogradarski rejoni Srbije – rejoni Vojvodine : 

1. Subotički rejon (3 vinogorja) 
2. Rejon Telečka (3 vinogorja)
3. Banatski rejon (2 vinogorja) 
4. Potiski rejon (3 vinogorja) 
5. Bački rejon (1 vinogorje)
6. Južnobanatski rejon (3 vinogorja) 
7. Sremski rejon (1 vinogorje)

Vinogradarski region: Centralna Srbija 

Centralna Srbija ima 17 118 ha zemlje pod vinogradima. Najveći rejon ovog regiona zove se Tri Morave i ima 7529 ha vinograda i čak 89 registrovanih proizvođača vina. 

U ovom rejonu, vinogradi se nalaze na nadmorskim visinama od 200 – 350 m, najveći broj vinogradara nalazi se u opštini Aleksandrovac, ali opština sa najvećom površinom pod vinogradima je Trstenik.

Vinogradarski rejoni Srbije – rejoni Centralne Srbije :

1. Beogradski rejon (5 vinogorja)
2. Šumadijski rejon (4 vinogorja)
3. Tri Morave (9 vinogorja) 
4. Mlavski rejon (3 vinogorja)
5. Negotinska krajina (5 vinogorja)
6. Knjaževački rejon (4 vinogorja)
7. Pocersko-valjevski rejon (3 vinogorja)
8. Čačansko-kraljevački rejon (2 vinogorja)
9. Niški rejon (6 vinogorja)
10. Toplički rejon (3 vinogorja)
11. Nišavski rejon (3 vinogorja)
12. Leskovački rejon (4 vinogorja)
13. Vranjski rejon (3 vinogorja)

Vinogradarski region: Kosovo i Metohija 

Region Kosovo i Metohija ima tri vinarije i to su vinica manastira Visoki Dečani, vinarija Antić i vinica Petrović. Sve tri se nalaze u Orahovcu.

Prema predanju iz Dečanske vinice koja se nalazi u srcu Velike Hoče specijalnim cevima, teklo je vino sve do Prizrena. Do odaja cara Dušana. Vinicu je car Dušan poklonio manastiru Visoki Dečani još u 14. veku, a dečanska vinica je i posle sedam vekova ostała netaknuta. 

Danas manastir godišnje proizvodi oko 50 000 litara vina. 2004. godine UNESCO je proglasio manastir za mesto svetske kulturne baštine. 

Vinogradarski rejoni Srbije – rejoni Kosova i Metohije : 

1. Severnometohijski rejon (2 vinogorja) 
2. Južnometohijski rejon (5 vinogorja)

Verujem da vam je ovaj kratak pregled vinarstva i vinogradarstva Srbije dobro došao. Nadam se da vas je inspirisao na dalja istraživanja na ovu temu. 

Ukoliko želite da vizualizujete i olakšate sebi putovanje kroz rejone Srbije, evo jednog predloga za vas.

Preporučujem da vam najbolji prijatelj na tom putovanju bude jedinstvena mapa koju smo kreirali za vas. 

Nadam se da sam odgovorila na sva pitanja i nedoumice koje ste imali kada je rejonizacija Srbije u pitanju. Ako sam neko zaboravila budite slobodni da pitanja i sugestije ostavite u komentarima! I naravno pišite nam koji vinogradarski rejoni Srbije su vama omiljeni.