Da li se jedno alkoholno piće može smatrati dovoljno ozbiljnim ukoliko barem u svojoj zemlji nema svoju zvaničnu čašu? Čaše za rakiju konačno su došle na red.
Svi znamo kako izgleda čaša za konjak (on ima čitavu kategoriju čaša). Grappa čaša nam je takođe svima dobro poznata, a čaša Glencairn je nekako postala sinonim za viski.⠀
Ipak, za rakiju za sada imamo samo preporuke.
Sa marketinškog aspekta, da bismo rakiju uspeli da brendiramo i pozicioniramo na svetskoj sceni jakih pića, standardizacija će biti neophodna. Pre svega, kada je reč o različitim aspektima proizvodnje i konzumacije. U tom smislu, zvanična čaša je jedan od koraka ka ovom cilju.
Srpska šljivovica kao predstavnik srpske rakije i naš najsnažniji brend, morala bi biti prva u redu za dobijanje oficijelne čaše. Verujemo da smo u tome izgleda svi prilično složni.
U proteklih nekoliko godina pokretane su različite inicijative. Puno se pričalo o ovakvim i sličnim idejama, ali na žalost bez realizacije.
Ipak, reklo bi se da je došlo vreme da se stvari polako menjaju.
Projekat Ministarstva poljoprivrede i Saveza proizvođača rakije
Projekat čiji pun naziv glasi “Ustanovljenje i osnaživanje nacionalnog brenda rakije šljivovice kroz kolaboraciju nauke i prakse” promeniće trenutnu situaciju.
Radi se o zvaničnom projekat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji se sprovodi upravo u cilju jačanja brenda rakije šljivovice. Osim toga, cilj je i njeno pozicioniranja na tržištu jakih alkoholnih pića.
Realizacija pomenutog projekta poverena je Savezu proizvođača rakija Srbije.
Prva aktivnost jeste senzorna analiza uzoraka koja se održala 12. aprila u prostorijama Hemijsko – Tehnološkoh fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cilj ove senzore analize je, pored određivanja karakterističnih senzornih osobina rakija šljivovica, bio i definisanje modela specijalizovane čaše za degustaciju.
Ovakva, standardizovana degustaciona čaša omogućila bi maksimalno izražavanje i naglašavanje aroma i ukusa šljivovica.
U ovom poduhvatu, Savez će u saradnji sa kompanijom Riedel realizovati definisanje konstrukcije a potom i proizvodnju zvanične čaše. Odabrana čaša će biti prezentovana i korišćena na sajmovima, degustacijama i na zvaničnim ocenjivanjima alkoholnih pića.
Osim jačanja brenda i sticanja mogućnosti za maksimalno ispoljavanje senzornih karakteristika, definisanje čaše za rakiju će doprineti i na drugim poljima. Pre svega u uvrštavanju šljivovice u kataloge čaša na međunarodnom nivou, poznatih svetskih proizvođača.
Kako je izgledala senzorna analiza čaše za rakiju?
Na pomenutoj degustaciji, pred dobro poznatu ocenjivačku komisiju izneto je 50 uzoraka mladih šljivovih prepečenica iz cele Srbije.
Članovi komisije su svaki uzorak probali iz 3 čaše različite konstrukcije i oblika. Reč je o čašama za konjak, grappu i viski.
Na ocenjivačkim listićima beležili su se rezultati za svaki uzorak, iz svake od tri čaše. Kategorija za ocenjivanje mirisa sadržala je tri kolone u kojima su ocenjivači beležili ocene dobijene iz različitih čaša. Najviša ocena bi ušla u ukupan zbir. Kada se rezultati obrade i prikažu, dobiće se podaci o tome kakva čaša može maksimalno izraziti senzorne karakteristike šljivovih destilata.
Komisiju za pomenutu senzornu analizu činili su:
- dr Ninoslav Nikićević
- dr Ivan Urošević
- dr Vele Tešević
- dr Branko Popović
- dipl. inž. Ljubiša Stanković
Osim ideje da se standardizuje čaša za srpsku šljivovicu radiće se i na standardizaciji čaše za autohtonu sortu grožđa Prokupac. Ovaj projekat biće u organizaciji Saveza vinara Srbije.
Takođe, Savez proizvođača rakije organizovao je i prvo Nacionalno ocenjivanje domaćih rakija, a rezultate ovog ocenjivanje možete pronaći ovde.
Zaključujemo da su važne inicijative pokrenute i da srpsku industriju alkoholnih pića čekaju lepe promene u narednim godinama.
Da li i vi jedva čekate da vidite oficijelnu rakijsku čašu?
Da li ste i razmišljali o Zalto čašama…….koje su broj 1 u svetu vina…….imaju i oni čašu za žestoka pića
Pozdrav dragi Ilija. Mi nemamo uticaj na izbor kompanije sa kojom će Ministarstvo i Savez proizvođača rakije sarađivati. Ipak, čitava ideja se zasniva na kreiranju unikatne konstrukcije rakijske čaše koju će određeni proizvođač dalje proizvoditi. Zalto je poznati austrijski proizvođač čaša vrhunskog kvaliteta i sigurno bi i ovaj posao bio urađen na veoma visokom nivou, ali verujemo da će i kompanija Riedel sa kojom je dogovor već postignut kreirati čašu na koju ćemo biti ponosni. Šta Vi mislite?
Pa zar rakija nema svoj čokanj? Zašto pokušavamo da budemo kao zapad kad imamo lepše i bolje? A ako im rakija nije dobra i moraju da uguraju nos u čašu nek naprave širi čokanj.
Zdravo Alek, hvala na komentaru. Razumemo Vaš stav iako se sa njim ne slažemo. Čokanj jeste opcija koja se koristi i vezuje za rakiju kao tradicionalan način konzumacije. Ipak, čokanj kao takav ni na koji način ne služi uživanju u piću. Konstrukcija čokanja sa veoma uskim grlom, i činjenica da rakiju u njemu često hlade, samo ide u prilog ispijanju kao načinu konzumacije a ne uživanju. Jednostavno rakija koju konzumirate ohlađenu iz čokanja nema mnogo toga da vam ponudi osim alkohola i prilično zatvorene arome. Mi se sa druge strane trudimo da rakiju brendiramo kao vrhunsko piće, što ona svakako i jeste. Zato nam je potrebna čaša koja će joj dozvoliti da se „pokaže“. Ne radi se o pomodarstvu i trendovima već jednostavno o maksimiziranju potencijala jednog pića, koje je naše, i želimo da ga prikažemo u najboljem mogućem svetlu.
[…] poljoprivrede takođe rade na projektu dizajniranja rakijske čaše, a više o tome možete saznati ovde […]