Riesling slava tek dolazi

Autor: 20:00 Vina

Rizling | Sorta u fokusu | Slava tek dolazi !

Pre nekoliko nedelja, na našoj instagram stranici,  pričali smo sa vama o aromatskim karakteristikama sorte Rizling ili Riesling. Osim što smo dobili sjajne preporuke od vas, otvorila se i tema koja se tiče pozicije ove sorte u Srbiji. Jednostavnije rečeno, svi smo se zapitali zašto je Rizling daleko od najomiljenijih i najzastupljenijih belih sorti. Zašto je slava izostala uprkos svim njegovim neospornim kvalitetima? 

Pojedini smatraju da je termin Banatski rizling trajno onemogućio prihvatanje i razumevanje sorte Riesling na pravi način. Bolje rečeno, da je doveo do prave konfuzije na tržištu. Drugi veruju da veliki broj domaćih ljubitelja vina još uvek favorizuje druga vina. I to, lagana bela vina, umerenih kiselina, jakih voćnih nota sa primetnim zaostalim šećerom. 

Ipak, šta god da je od ovog istina, priča o ovoj sorti nije tako jednostavna. Bez obzira na veliki potencijal i neupitan kvalitet, Rizling ne doživljava nepravdu samo u Srbiji, već i širom sveta. Vrlo često priznati vinski kritičari reći će vam da je ova sorta potcenjena i pogrešno shvaćena. Upravo zato, danas pričamo o njenim kvalitetima i o svim mogućim faktorima koji su uticali na njenu degradaciju.

Šta je Banatski rizling?

Bez obzira na to da li vam je vino profesija ili ne, sigurna sam da ste za Banatski rizling čuli. Međutim, iako je ovaj termin opšte poznat, mnogi nisu sigurni u to šta on zaista predstavlja. Odlučili smo da razrešimo sve eventualne nedoumice na tu temu. I zato, evo objašnjenja baziranog na rešenju koje je dalo nekadašnje Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu.

Banatski rizling u stvari predstavlja geografsku oznaku porekla za stono belo suvo vino. Navedeno vino se proizvodi od sledećih sorti grožđa: Italijanski rizling, Župljanka, Smederevka i Kreaca iz tadašnjeg južnobanatskog vinogradarskog podrejona. 11. februara 1998. godine ova oznaka upisana je u Registar geografskih oznaka porekla.

Uvidom u prijavu, nadležni državni organi utvrdili su da proizvod koji nosi navedenu geografsku oznaku ima određene karakteristike. Neke od najvažnijih su : 

  • Proizvodi se od sorti: Italijanski rizling, Župljanka, Smederevka i Kreaca iz Vršačkog, Belocrkvanskog i Vinogorja Deliblatske peščare
  • Ima svetlo zelenkastu-žutu boju
  • Vinski ukus i miris 
  • Sadržaj alkohola od 10,8-11,2%
  • Sadržaj ukupnih kiselina od 5-5,5 g/l 

Dakle, kao što vidite Banatski rizling u stvari nema nikakve veze sa sortom  Riesling (Rizling) koja potiče iz Nemačke, preciznije rečeno iz doline Rajne i vekovima se uspešno sadi širom sveta. Međutim, ova geografska oznaka u svom imenu nosi reč RIZLING, što složićemo se svi može biti poprilično zbunjujuće za prosečnog konzumenta. Možda nam najbolje objašnjenje za ovu teoriju može dati primer koji se dogodio na globalnom nivou sa sortom Welschriesling

Vinogradi u Nemačkoj
Vinogradi u Nemačkoj

Zablude o sorti Rizling izvan naših granica

Usredsređeni na položaj ove sorte u Srbiji, mnogi misle da je ona samo ovde na loš način prihvaćena. Veruje se i da je njena slava u drugim vinskim zemljama mnogo veća nego što zaista jeste. Nekoliko je razloga za to. Svakako jedan od najvećih jeste taj što postoje sorte koje u svom imenu nose magičnu reč RIESLING. Jedan od globalno najpoznatijih primera je sorta Welschriesling.

Ova sorta se ponajviše gaji u Austriji, Mađarskoj, Češkoj  i balkanskim zemljama. Welschriesling je sposoban za proizvodnju kvalitetnih vina, ali jednostavno nema velike kvalitete i potencijale kao Rieslnig. Ipak, u svom imenu ima taj sufiks koji može zavarati ljubitelje vina.

Osim zabune sa sličnim imenima sorti, nemačka jeftina vina takođe su uticala na zbunjivanje tržišta. Ta vina u stvari nisu pravljena od sorte Riesling. Međutim, percipirana su kao da jesu jer je Riesling sinonim nemačkog vinarstva. Upravo zato, mnogi su podrazumevali da je svako nemačko belo vino nastalo od te sorte. 

Riesling u različitim stilovima
Riesling u različitim stilovima

Kako je sve počelo? 

Da je Riesling mnogo više od obične bele sorte grožđa najbolje nam potvrđuje njegova tradicija i viševekovni opstanak. Prvi pisani dokument koji pominje ovu sortu napisan je još davne 1628. godine u francuskoj regiji Alzas. Ipak bez obzira na to što  nemamo materijalne dokaze da je proizvodnja vina od ove sorte bila aktivna i pre 17. veka, smatra se da se Riesling uzgaja i koristi u vinarstvu još od 1400-tih godina. Interesantno je to što njegovo poreklo još nije razjašnjeno, pa ne znamo koje sorte su mu roditelji. Ali je nauka sigurna da su u njenom stvaranju svoj doprinos dali Traminer i Gouais Blanc. 

Izvoz i masovna upotreba sorte Riesling van evrposkih granica počinje početkom 19. veka. Danas je on najzastupljeniji u Nemačkoj, francuskoj regiji Alzas i Australiji.

Rizling – karakteristike i stilovi

Riesling veoma dobro podnosi hladniju klimu, štaviše potrebna mu je. Otporan je na mraz i sklon je botritisu (Botrytis cinerea) što je jedna od prednosti ukoliko se pravi slatko botritisano vino. S obzirom na to da pripada visoko aromatičnim sortama, sazreva polako. Dakle, potrebno mu je vreme kako bi izgradio svu svoju bogatu aromatiku. Ova sorta specifična je i po različitim stilovima vina koje veoma dobro podržava. Pa tako iako je mnogima prva asocijacija na Riesling slatko vino. Iako on u stvari može dati vrlo kvalitetno suvo, polusuvo, poluslatko ili pak penušavo vino.

Kao jako aromatična sorta veoma je pogodna za maceraciju pre fermentacije koja se obično obavlja na nižim temperaturama. Sama fermentacija se u najvećem broju slučajeva obavlja u inox tankovima koji omogućavaju dobru kontrolu temperature. Upravo ta kontrola temperature fermentacije omogućava čuvanje primarnih aroma. 

Riesling se obično flašira kao mlado vino. Međutim, njegove mogućnosti u boci vremenom mogu postati sve veće. Upravo zbog formiranja vrlo specifičnih nota koje po pravilu ili oduševaljavaju ili odbijaju. Najzapaženije su, čini se, note petroleja.

Riesling i note petroleja
Riesling i note petroleja

Kako nastaju note petroleja? 

Note petroleja u rizlingu sugerišu nam o kompleksnosti i starosti vina. Ljubitelji ove sorte smatraju ih pravim remek-delom, dok ih pojedini često tretiraju kao manu ili nedostatak. Zato je i važno reći da ukoliko govorimo o manama vina, mislimo na pokvarenu organoleptiku. Ona može biti prouzrokovana bakterijama (mlečne kiseline). Ili kvascima (omogućavaju naknadnu fermentaciju u boci), što nikako nije slučaj kod aroma petroleja. 

Jedinjenje TDN (1,1,6 – trimetil -1,2-dihidrinaftalen) odgovorno je za note petroleja. Osim što se vezuje za sortu Riesling, može se takođe formirati i kod nekih drugih sorti. Međutim, nastanak aroma petroleja nije tako jednostavan. I zavisi od nekoliko faktora i upravo zato ih ne možete naći u baš svakom vinu.

Pre svega, važno je znati da arome koje se mogu naći u vinu nisu nužno slobodne. Voćne arome koje se mogu zapaziti i u grožđu i u mladom vinu jesu slobodne. Osim njih, postoje i pojedine koje su u stanju prekursora i oslobađaju se naknadno pod uticajem drugih molekula. Kao što možete i pretpostaviti, TDN molekul je u stanju prekursora. S obzirom na to da grožđe sorte Riesling nema miris petroleja, već se on naknadno pojavljuje u vinu.

Otkud TDN u grožđu?

Da bi se TDN nalazio u stanju prekursora u grožđu neophodna su dva ključna faktora: Sunce i toplota. Sastav zemljišta nije ključan, ali zemljište koje apsorbuje toplotu je svakako preporučljivo kao što su granit i krečnjak. U toku fermentacije prekursor prelazi u slobodno stanje i samo dugim starenjem i odležavanjem moguće je njegovo dalje razvijanje. Odnosno note petroleja ne mogu se naći u mladim vinima. 

Osim rizlinga TDN prekursor je karakterističan i za Chenin blanc i burgundski Muscadet.

Sigurno se sada pitate da li je to sve što ova sorta može da ponudi. Da li je čitava njena filozofija objašnjena ovde. Moj odgovor bi bio ne, ovo je tek početak. O sorti Riesling mogli bismo da pričamo još mnogo i sasvim sam sigurna u to da će domaća vinska publika tek u godinama koje dolaze razmišljati, pričati  i istraživati o njoj. 

Bez obzira na sve ove decenije traženja i lutanja Riesling polako ali sigurno nalazi put do svojih vernih obožavaoca. Dakle, slava više nije upitna, samo se postavlja pitanje kada će doći.

(Visited 234 times, 1 visits today)

Prijavite se na naš newsletter!

Close